Планинарско друштво Чичак, Челинац

У договору са Младеном Лукићем из ПД“Јаворина“ заказали смо путовање на Дурмитор за Српску Нову годину.

Из Бањалуке смо кренули 12. јануара 2012.г. ( по Грегоријанском календару). У комбију су се нашли чланови ПД“Чичак“, ПАК“Самит“, ПД“козара“, а на Палама нам се придружио Младен из ПД“Јаворина“.

На Жабљак смо стигли у петак, 13.01.2012. око 11 сати. Мало смо се задржали код нашег домаћина, Мине Шамшала у кампу Млински поток, препаковали ствари и кренули у планину. Арми и Ристо су мудро одлучили да остану код Мине, пјешаче по Жабљаку и Савином Куку, а нас седам авантуриста је кренуло ка Локвицама. У самом старту, код воденице на Млинском потоку, снијег је већ био већи од пола метра. У шуми изнад Црног језера смо пропадали, на појединим мјестима до појаса. Кад смо изашли из шуме, настали су много већи проблеми. Снијег је тек пао, врло лијепо изгледа, лепршав је, али не дозвољава кретање. Висина снијега је овдје метар , метар и по, понегдје и два метра. Пропадали смо до неког старијег снијега, па још мало кроз њега, тако да се није дало напредовати ни пола километра за сат времена. Вјетар је равнао површину снијега, тако да нисмо могли знати шта је испод површине, те смо се често заглављивали у бориће и патуљасту клеку из које је још теже изаћи и направити слиједећи корак. Ухватио нас је и мрак, па смо наставили с батеријским лампама. Почеле су и нове падавине и појачао се вјетар. Кад је први дио групе стигао до катуна на Локвицама, нашли су пун катун снијега, јер врата нису била затворена. Ухватили су лопате и избацили снијег напоље. Младен се вратио да ми помогне. Ишао сам испред њега и пратио трагове док их је било. Убрзо је мећава поравнала снијег и нестало је трагова. Нашли смо катуне, захваљујући Младеновом искуству, јер је њему ово седми пут да тражи катуне на Локвицама у оваквим условима. У току ноћи су стигли и Црногорци. Милан Радовић је дошао са двојицом колега, а за њима се упутила и екипа из Требиња. Требињци су кренули пар сати након црногорских високогораца и наишли на проблеме са орјентацијом јер је вјетар поново замео трагове. Ми смо у катуну отворили шампањац који је Заги донио да наздравимо за срећно Ново љето по Јулијанском календару. Иза катуна смо поставили још два шатора у којим су спавали Боро, Ђоле и Младен, рачунајући да имају гдје да легну планинари из Требиња кад стигну до нас. Требињци су око 1 сат по поноћи прошли на 20-ак метара од катуна и нису нас видјели. Падао је снијег, дувао вјетар, пропадало се до зуба на температури од – 18, планинари су се кретали још пар сати по пространству Дурмитора. Кад су кренули назад, наишли су на катуне и смјестили се на спавање око 4 сата ујутро. Сутрадан смо сви спавали до 9 сати. Требињци су одмах кренули ка Жабљаку, а ја за њима. Милан Радовић и Младен Лукић су се усагласили да иду на успон на Бандјерну, јер је касно да се крене на Боботов Кук. Одвели су групу на успон и успјешно се попели на врх Бандјерне, 2409 м/нм. Вратили су се на Локвице и преноћили. 

У недељу смо се поздравили са нашим пријатељима и кренули кући. Одвезли смо Младена на Пале и стигли у Б.Луку у понедељак у зору.

                                                                                                       Водич излета и похода МБ015

                                                                                                               Драган Кузмановић