Планинарско друштво Чичак, Челинац

Планинари ПД“Телеком – Поштар“ из Бањалуке и ПСД“Виторог“ из Шипова били су прије нас на мјесту окупљања. Екипа из ПД“Чичак“ се с малим закашњењем придружила осталим планинарима који су се већ згријали у кафани на Млиништу. Убрзо смо сјели у два провјерена „транспортера“ и возили се залеђеним шумским путем још 5 километара до полазне тачке успона на Овчару. Распоредили смо водиче, консултовали карту и лаганим темпом кренули у планину. Савладали смо већи дио успона кад смо наишли на висораван ограђену шумом, сунчану ливаду на 1500 м/нм, богату сувом планинаском травом. На крају ливаде смо наишли на рупу у којој је комад стијене личио на мост. Прешли смо преко њега и наишли на другу рупу кој скрива право богатство: планински извор воде која на овој висини тече упркос суши. Прекрасно мјесто за камп!! Попели смо се на врх Овчаре (1576 м/нм) и угледали Шишу, Димитор, Виторог, Осјеченицу, Клековачу, Динару...Након фотографисања и ручка на врху наставили смо пјешачење ка Самограду. Пратило нас је суво и хладно вријеме, идеално за кретање по природи. Самоград је необична природна грађевина, какву нигдје нисмо видјели. То је једна велика кружна провалија, ограђена с једне стране стијенама испод којих се налази шума. Ова рупа је дубока пар стотина метара и из ње израстају висока стогодишња стабла. „Ово је вриједило видјети...“, чули су се коментари. Сишли смо кроз шуму без икакве маркације, користећи карту и бусолу. Извели смо групу старом пругом тачно до комбија, сат времена прије мрака. Први сумрак нас је затекао на Млиништима. 

Планинари су заспали у комбију док смо се возили преко Подгорија до дома „Луња глава“ на Драгнић Подовима. У дому нас је дочекао Милан Вулета, предсједник ПСД“Виторог“ из Шипова са наложеном ватром и загријаном водом за кафу и чај. Док су се планинари распремили и згријали, већ је била готова и вечера. На јеловнику је била искључиво домаћа храна. Кукурузно брашно за пуру смо купили у воденици на извору Пливе, а у селу домаћи сир, кисело млијеко, јаја и сланину. Након обилне вечере почео је прави концерт са четири акустичне гитаре. Вукосав, Дарио, Јова и Чики ( ја) су свирали 8 сати уз препеченицу коју је „поп донио доктору“. Уз отежано устајање у недељу смо рано напустили дом. Дочекало нас је прекрасно сунчано јутро које је помало одмрзавало околину. Сишли смо обилазним путем према Шипову због страха од леда. У манастир Глоговац смо стигли у току службе. Након молитве смо попили кафу и чај у топлој просторији и продужили до извора Јања. Силазак низ стијене је био незгодан, али већина планинара је дошла до самог извора. Заједно са изворима Рибника, Сане и Пливе, Извор Јања представља право природно благо у овом дијелу Р.Српске, посебно у времену борбе за питку воду које нам предстоји. Вратили смо се до комбија и продужили преко Стројица до Лубова на свјежу пастрмку. Поздравили смо се са домаћим планинарима и након ручка отишли на Зеленковац да повеземо комби који нам се покварио прије 7 дана. На Зеленковцу су нас опет дочекали са ручком и пићем, тако да ће нам божићни пост  спасити здравље.

Кући смо стигли прије поноћи.

                                                                                                 Водич излета и похода МБ015

                                                                                                        Драган Кузмановић