Планинарско друштво Чичак, Челинац

Након путовања у Бугарску са бијељинским планинарима позвали смо их да нас посјете и приредили им садржајан викенд у крајишким планинама.

Еко Зона Зеленковац је мјесто на којем је заказано окупљање планинара у петак, 11.11.2011.г. Гости из Бијељине су стигли око 21.00. Након срдачног дочека и дружења у Бориној галерији ноћили смо у бунгаловима опремљеним у етно стилу, уз пријатно пуцкетање ватре из зиданог камина.

У суботу смо попили чај и кренули из Зеленковца у 7 сати. Око 9.30. смо доручковали на полазној тачки успона на Осеченици. Доручак је припремио Славко Црнић, по рецептима из своје књиге „Излијечење храном, стари-нови начин живота“. На јеловнику је била храна која није термички обрађена. Биљни намаз који се састоји од бундевиног сјемена, коприве, мљевених житарица, 25 планинских трава, зачињен сенфом и преливен хладно-цијеђеним уљем је веома укусан. Учесници су имали прилику да се увјере да је једно парче хљеба са овим намазом довољно за цијелодневно планинарење. На успон смо кренули након фотографисања и распоређивања водича. На стијенама Осјеченице смо срели нашег домаћина Петра Пећанца који је на врху камповао са својом дјевојком Маиром из Бразила. Они су отишли у дом да нас дочекају с наложеном ватром. Имали смо ту част дам домћин буде највећи планинар са ових простора, једини наш човјек који се попео на Монт Еверест. Прије успона уз стијену смо послали двојицу водича да поставе уже. Чим је група пришла стијени почела је практична обука из основних елемената алпинизма, која је трајала сат времена. Слободан Симикић је показао начин везања фиксирањем гуртне за груди, прусиков чвор, лађарац, полулађарац, прусикове гаће, демонстрирао употребу осмице, жимара итд. Попели смо се користећи навезу и изашли на врх планине (1795 м/нм). Након кратког задржавања због групне фотографије сишли смо у завјетрину. Вријеме је било врло хладно, вјетровито и облачно. Сишли смо до комбија око 14.30. на још једну порцију Славковог намаза и продужили на Клековачу. Маира и Петар су нас дочекали у топлој просторији освијетљеној свијећама, с загријаном водом за чај и кафу. Кад смо се удобно смјестили, замолили смо Славка да на каже неколко ријечи о начину исхране који је описан у његовој књизи. Славково излагање је изазвало велико интересовање присутних које се манифестовало кроз бројна питања, куповину књиге и приједлог за промоцију у Бијељини. Планинари су се добро угријали и удобно смјестили у дому, тако да се само пола групе одлучило за ноћну туру на врх Велике Клековаче. Ишли смо комбијем по макадамском путу који је користила војска за опслуживање објеката на врху планине. Вјетар је био толико јак да се није могло издржати ни пола минуте без рукавица јер се руке леде од хладноће. Усликали смо се на врху ( 1962 м/нм) и пожурили у дискоКлеку да наставимо дружење уз гитару и домаћу ракију.

Недеља је донијела прекрасно сунчано вријеме, идеално за пјешачење по планини. За ово новембарско јутро смо оставили најљепшу планинарску туру у нашим крајевима : успон на Малу Клековачу. Гости су били пријатно изненађени природним љепотама Клековаче које су измамиле обећање да ће поново доћи. У планини смо видјели да Славко и Слободан нешто једу и трпају у џепове, па смо и ми почели то да радимо. Научили смо да беремо сјеменке још једне љековите биљке. Са врха Мале Клековаче ( 1761 м/нм) смо видјели Влашић, Димитор, Виторог, Цинцар,  Козару, Грмеч, Шатор, Голију, Пљешевицу, Динару, Осјеченицу...

Вратили смо се у дом прије подне. Попили смо кафицу и напустили ову прекрасну планину уз уобичајени коментар : овдје би требало остати бар пет дана...

Захвалили смо се Маири и Петру, поздравили са гостима из Бијељине и опет отишли на Зеленковац да посјетимо Жућу којег смо донијели прије два дана. Наиме, на Зеленковцу је врло тужна атмосфера од кад је угинуо Пујдо, па су Весна и Срђан послали штене на поклон Бори. Штене је потпуно црно, без иједне свијетле длаке, па смо га назвали Жућо. Овдје смо се растали са водичем из Шипова и договорили се да организујемо успон на Овчару крајем новембра.

 

                                                                                                       Водич излета и похода МБ015

                                                                                                                Драган Кузмановић