Планинарско друштво Чичак, Челинац
| фото избор | |
|---|---|
|
|
| Пријатељи |
|---|
 |
|
Добро дошли на сајт Планинарског друштва "Чичак" из Челинца, Република Српска - БиХ. Dobro došli na sajt Planinarskog društva "Čičak" iz Čelinca, Republika Srpska - BiH. Welcome to site of Mountaineering club "Čičak" from Čelinac, Republic of Srpska - BiH. |
| Рила |
| недеља, 23 октобар 2011 | |
|
извјештај:
Путовање је испланирано и реализовано у десетак дана. Вођа пута, Слободан Симикић из Лопара је навратио у Челинац и позвао ме да одемо у Бугарску на успон на највиши врх Балкана, Мусалу, 2925 м/нм. У петак, 14. октобра, на дан Покрова Пресвете Богородице, након славског ручка смо кренули ка Бијељини, Жељко Црногорац, Бојан Дардић и ја (Драган Кузмановић). Око 18 часова смо са остатком екипе наставили путовање Слободановим комбијем. У јутарњим часовима смо посјетили Храм Александра Невског у Софији и обишли продавнице планинарске опреме. У току дана смо обишли Рилски манастир и продужили у Боровец на конак у планинарски дом Шумнатица. У недељу смо устали прије зоре. У току ноћи је почео да пада снијег. Пјешачили смо са 1300 м/нм јер није радила жичара. Око 14 часова смо сви били у дому Хижа Мусала на 2389 м/нм. Размишљали смо да кренемо ка врху планине, али вриеменски услови нису били повољни јер је падао снијег. Одлучили смо да кренемо даље прије зоре. Укључио сам аларм да ме буди у 5 сати и отишао до вц-а који је био удаљен неких 30-ак метара од дома. Ушао сам у праву сњежну мећаву. Снијег је већ био изнад кољена. У повратку ка дому сам стао на лоптаст камен који се није видио испод снијега, оклизнуо се и пао. Схватио сам да од успона нема ништа и вратио се у кревет. Неки планинари су били помало разочарани јер су прешли велики пут и имали су јаку жељу да иду на врх планине. Вођа успона, Слободан Симикић је одлучио да их поведе према врху. Њих четворица су пошли ка горе, а нас четворица ка доље. Убрзо су и они одустали од успона и стигли нас до комбија. Наишли су на сњежне наносе од неколико метара и упадали су кроз снијег до грла и вадили један другог из снијега. Ми смо били једини планинари на терену. Сви остали су већ раније сишли јер није било никаквих услова за кретање по првом снијегу. Пресвукли смо се у дому Шумнатица, спаковали ствари и кренули кући. У уторак прије свитања смо стигли у Челинац, пуни позитивних утисака који ће нас још дуго држати у добром расположењу. Водич излета и похода МБ015 Драган Кузмановић |