Планинарско друштво Чичак, Челинац

Видовдански успон на Маглић 2011.г. организовали су ПСЦГ, ПСРС И ПД „ЗЕЛЕНГОРА“ из Фоче.

У петак, 24.јуна, кренули смо жутим комбијем са старе аутобуске станице из Б.Луке. У Которвароши су нам се придружили планинари из ПД“Механизам“. Ручали смо у маркету „Том“ у Источном Сарајеву и стигли на Тјентиште око 15 часова. Пред Жикином продавницом смо се нашли са члановима ПЕД“Видик“ из Мркоњића и екипом из Лопара, Бијељине и Власенице. За нама је од Бањалуке ишла плава „шкода“ у којој су се возила два Словака. Они су нас контактирали преко Центра за животну средину и тражили да их поведемо на Маглић и у Перућицу. Један је солидно говорио српски. Име му је Јаромир, тако да смо га звали Јаро ( и оног другог смо звали Јаро јер нисмо знали како се зове!!). Цијела дружина се запутила ка Драгш Седлу да гледа водопад Скакавац у срцу Перућице. Док је већина планинара уживала у разгледању прашуме и фотографисању, возачи су углавном рјешавали проблеме око вентилатора на хладњаку  који неће да раде. Френд је по ко зна који пут оправдао свој надимак. Притекао је у помоћ и поправио један аутомобил и помогао око поправке другог. Кренули смо даље и наишли на граничну полицију БиХ. Љубазно су затражили списак путника и пожељели нам срећан пут. Оставили смо комби на Пријевору и запутили се ка Трновачком језеру. Прије мрака смо стигли на најљепше мјесто на свијету. Трновачко језеро се налази на 1517 м/нм. Вода је необично топла за планинско језеро, таман за купање. Около су планине, Маглић, Биоч и Волујак. Језеро је идеална полазна тачка за планинрење на овим планинама. У суботу смо се пењали уз Шарену Ластву и посматрали љепоту језера смарагдно зелене боје у облику срца са 2000 м/нм. На највишем врху БиХ смо били око 15 часова. Облачност се помало разбила и вјетар је убажио ударе, тако да смо након фотографисања и пресвлачења, ручали на врху. У повратку се потпуно разведрило па смо на Шареној Ластви застајали као хипнотисани од погледа на језеро. Након лијепе вечери у кампу услиједила је бурна ноћ у којој су се чули урлици једне млађе екипе која се на  неартикулисан начин забављала до јутра. Ујутро смо спаковали шаторе и запутили се ка Пријевору. Успут смо сусрели Приједорчане који су имали читав низ проблема у путу. Прво им се запалио аутобус на Рогоју, па су се пребацили неко до Пријевора. Неки су смогли снаге да се попну на Маглић. У повратку су сишли на Суху гдје их је чекао поправљен аутобус. Срели смо их послије у Броду на Дрини, опет им се покварио аутобус. Ми смо ручали у Сарајеву и продужили ка Кнежеву. Скренули смо десно и спустили се у Котор Варош око 21.30. До 23.00. су сви планинари из наше групе били код куће. Послије завршене акције посебно желим да честитам најмлађем ученику, Ђорђу Стојановићу на успјешном успону на Маглић (2386 м/нм).                                                                                         Видовдански успон на Маглић је уједно и генерална проба за савезну акцију ван граница РС која нас очекује у јулу. Ове године планирамо успон на Гран Парадисо и Мон Блан.                                            30. и 31. јула нас очекује и једна важна манифестација у Челинцу. Поводом славе Општине, Сабора св.арх. Гаврила, организоваћемо пјешачку туру и орјентационо такмичење на Ардолинама, на масиву Липовца. Овом приликом позивамо све грађане да дођу на Ардолине на нашу акцију. 

Планинарски поздрав!!

                                                                                                Водич излета и похода МБ015

                                                                                                           Драган Кузмановић