Планинарско друштво Чичак, Челинац

21. и 22. мај 2011.г.

извјештај: 

20.маја 2007.г. Петар Пећанац се попео на Монт Еверест (8848 м/нм). Његово матично друштво ПАОК Бањалука сваке године обиљежава овај датум на најљепшим планинама у Петровом родном крају. Ове године смо имали част да на овој акцији учествује и сам Петар Пећанац и да нам покаже фотографије и исприча своју животну причу са посебним освртом на његов најважнији успон. „Много је важније имати сан, него пут до његовог остварења“, прочитао нам је Петар један цитат на којем се заснива сва његова прича. „Важно је имати циљ“, понављао је Перо ријечи које понављају сви успјешни људи.

У суботу, 21.маја смо кренули из Бањалуке око 6.30. Паузу смо правили у мотелу у Петровцу. Екипа из ПД „Чичак“ је саобраћала жутим комбијем, заједно са планинарима из Шипова који су се возили у сличном фолксвагеновом транспортеру. Ова возила су врло спретна и лако се крећу по планинским путевима. Ту смо се срели са планинарима из Београда и екипом организатора, ПАОК Бањалука. Након освјежења смо кренули на Осјеченицу. Вријеме је било повољно за пјешачење, али је цијело вријеме била присутна стрепња због најављеног невремена са грмљавином. Изашли смо изнад шуме и подјелили се у двије групе. Једна је ишла лакшом стазом ка врху, а друга преко стијене. Ту сам упознао првог човјека са ових простора који се попео на Еверест. Петар је силазио преко стијене са Осјеченице кад смо ми пристигли. Он је са још двојицом планинара стигао дан раније на планину. Попели смо се на врх. Након фотографисања смо пожурили наниже јер су се навлачили облаци и у даљини се чула грмљавина. Сишли смо на вријеме до комбија, пресвукли се и кренули на Клековачу. Успут је почела киша. Први дан је на успону учествовало око 50, а други дан око 60 планинара ( стигао је још један комби из Дрвара). На Клековачи је већина планинара нашла мјесто у планинарском дому, поред којег су постављена и 3 шатора, а неки су се одлучили за провјерено добар смјештај у комбију.

У недељу су они највриједнији поранили на Велику Клековачу, вратили се до 9.30. и стигли остатак групе који је кренуо на Малу Клековачу. На Малој Клеки је Пећанац поставио уже на једној стијени да сви заинтересовани могу да се спусте. Ово је био посебан доживљај за планинаре жељне атракиције, а нарочито за младе дјевојчице које су се спустиле низ стијену.

Вријеме је било сунчано, ведро, идеално за планинарење. Они најискуснији су сугерисали да се не задржавамо у планини јер се спрема киша. Стигли смо близу дома кад су кренуле прве капи кише. Ушао сам у комби и док сам затварао клизна врата по руци ме ударао лед. Почео је да сипа таквом снагом да се за пар минута све забијелило по околини. Побјегли смо од невремена у последњем тренутку.

У повратку смо ручали на Оштрељу и продужили ка Бањалуци. Стигли смо око 19.00. Наредна акција је Озренски маратон који је заказан за 4.јун 2011

                                                                                                      Водич излета и похода МБ 015

                                                                                                                 Драган Кузмановић