Планинарско друштво Чичак, Челинац

На зимски успон на Маглић сам први пут ишао у априлу 2004.г. Попели смо се уз "Поштарев" правац заједно са екипом из београдске „Победе“. Акцију су водили Дуле Блажић и Владо Матковић. Након те акције сам био купљен за планинарење.

Ове године смо обновили идеју о зимском успону уз „Поштара“. Блажић редовно организуије тај успон сваке године у рано прољеће. Акција је веома тешка, поред планинарских садржи поприлично и алпинистичких елемената. ПД "Чичак" смо представљали нас двојица: Александар Гајић и Драган Кузмановић (ја).

Из Бањалуке смо кренули у суботу 2. априла 2011.г. у 4 сата са старе аутобуске станице. Жути комби и лада „Нива“ су били пуни. У Травнику нас је чекао Липа. Екипа из ладе је наставила путовање Липиним комбијем. На Тјентишту смо се сликали крај споменика крај којег се налази плоча на којој пише: „ОВДЈЕ ПОЧИВА 3301 БОРАЦ СА СУТЈЕСКЕ“.

Возила смо оставили близу Драгош Седла и наставили пјешке до Алуга. Нашли смо завјетрину између борова и поставили камп. Набацали смо борове гране на утабан снијег и на њих поставили шаторе. Наложили смо логорску ватру и укључили плинере да се скува супа за вечеру. У међувремену смо отишли на оближњу стијену са које се види Маглић, да снимимо фотографије прије мрака. Отишли смо на спавање око 8 сати, јер је најављено устајање у 4 ујутро.

У 5 сати смо већ били спремни за покрет. Липа је укратко испричао шта нас чека и провјерио да ли сви имају цепин, дерезе, прусик, карабинер, мало хране, воду...Препјешачили смо Алуге и дошли до стрмог успона на „Поштаревом“ правцу. Пјешачење на Алугама је већ било напорно јер смо пропадали у снијег до појаса. Ставили смо дерезе, прусике, карабинере, жимар, узели цепине у руке и кренули на најтежи дио успона. Липа је отишао напријед да постави осигурања. Прво уже је поставио на стијени која је била најопаснија. Видио сам да се група испред мене пуно задржала на почетку стијене и већ сам наслутио да би то могло бити врло критично мјесто. Док сам прилазио у неколико наврата су викали „пази камеееен“, и око мене су летјели одваљени комади стијене. Кад сам пришао близу Душко ми је говорио да се одмах пењем јер се налазим на мјесту на којем мора да прође сваки камен који се одвали. Остатку групе је рекао да се не мичу док се ја не попнем да ме не убију камењем.Покушао сам се попети али није ишло. Стијена је била стрма, без хватова и оно што има није сигурно јер отпада. Душко ми је рекао: „Предња два зуба на дерезама забиј у хумус, цепин премјести у лијеву руку и удари га горе да закачиш лед , а десном руком хватај камен, али пажљиво да се не одвали.“ Покушао сам и опет није ишло. „Напни жимар, ја ћу те извући“, викао је Душко. Он је рукама вукао уже а ја сам се качио по стијени колико сам могао и једва сам се попео. Наставак је такође био напоран и опасан. Није било мјеста гдје би се нормално могло стати да се опусте мишићи. На врху смо били око подне. Људи су били у позитивном шоку. Вријеме је било релативно добро, дувао је лаган сјеверац и видљивост је била солидна. У једном моменту је неко повикао:“Ено га, Бобот“ – видио се врх Дурмитора, Боботов Кук. Силазак је ишао споро и напорно. Морали смо се спуштати низ уже уз помоћ осмице која трењем успорава кретање. Док смо чекали на ред за спуштање низ уже било нам је веома хладно. Ноге су се смрзле чак и људима који имају ципеле за пењање на Монт Еверест, а да не спомињем нас којима се ноге бућкају у ципелама. До кампа смо стигли у први сумрак, спаковали ствари и продужи ка Драгош Седлу. До комбија смо стигли око 23 часа. Након 18 сати пјешачења, чекало нас је још 8 сати вожње до Бањалуке. Гајац и ја смо се мјењали за воланом веома често, јер у неким моментима, ни један од нас није могао да издржи за воланом више од 20 минута. Све путнике сам одвезао кући и тек око 9 сати паркирао комби.

 Фотографије са успона погледајте на сајту http://www.pdcicak.rs.ba/index.php?option=com_rsgallery2&page=inline&id=2085&Itemid=37

Планинарски поздрав!!

             

                                                                                                   Водич излета и похода МБ015

                                                                                                             Драган Кузмановић