Планинарско друштво Чичак, Челинац

Лисина је планина која се протеже између Шипова и Мркоњића, висока 1468 м. 

Планинарски поход на Лисину смо организовали у сарадњи са планинарима из Шипова, Мркоњића и Јајца.

У петак, 25.фебруара 2011.г. смо се окупили у селу Бешњеву, на обронцима Лисине, у близини Шипова. У кући код Диде из Јајца је ноћило 13 планинара. Шарпланинац Вуки је лежао у веранди и измицао се од подметача који смо му понудили. 

У суботу ујутро смо се спремали за зимску пјешачку туру. Претходних дана је падао фин суви снијег, и било је довољно хладно да се може по њему угодно ходати. Они који су одустали од овог пјешачења су то урадили углавном због метеоролошких прилика, јер не знају процијенити какво вријеме је повољно за кретање у зимским условима. Овај викенд  је уствари био идеалан за планинарски поход преко планине Лисине, од њене јужне, до сјеверне тангенте. На стазу је кренула група од 8 планинара, опремљених за дводневно планинарење. Из Бешњева смо кренули према Лубову. Ходали смо око 2 сата и угледали куће до којих требамо доћи. На видику није било никаквог пута ни стазе, па смо се одлучили на једну узбудљиву авантуру: спустили смо се попријеко кроз веома густу и стрму шуму, мало на ногама, мало на леђима. У Лубову смо свратили на пиво и нарезали мезу. Пауза нам је пријала али нисмо могли одуговлачити, јер нас чека пут ка Шибовима. У наставку смо се кретали крај ријечице коју смо прелазили неколико пута. Попели смо се уз Кремењак и дошли до пута. Мислили смо да смо близу циља, али кад смо ходали још сат, па још пола сата, па још мало, дјеловало је као да стојимо у мјесту, јер је око нас стално иста слика. Напокон смо избили код докторове викендице у Шибовима. Доктор Вељко Ступар је постао дјед. Добио је унуку Милицу и из његове куће се орила пјесма. Није нам дао проћи док нас није доборо почастио старом ракијом и домаћом храном. Огријали смо се и окријепили, па након сат времена продужили до Френдове куће гдје нас је чекала топла просторија и хладно пиво. Драган Сладојевић је спремао пасуљ са сувим ребрима. Око поноћи смо легли у удобне старинске кревете. 

У недељу је освануло сунчано јутро, без вјетра. Умили смо се на извору испод куће, доручковали и спремили се за полазак. Било нам је жао што не можемо провести још један у прекрасном планинском амбијенту на 1200 метара надморске висине. Након 2 сата пјешачења смо стигли до планинарског дома на врху Лисине. Након дуже паузе смо кренули ка Мркоњићу и упали у снијег до појаса. На сјеверној страни у дебелој хладовини снијег је много већи него на сунчаном дијелу. Сишли смо на Балкану око 17 чаасова. Возачи су једним аутом отишли у Бешњево по остала аута.                             Следећа акција на овом подручју је заказана за недељу 13.март на Димитору.

Планинарски поздрав!!

                                                                                               Водич излета и похода МБ015

                                                                                                          Драган Кузмановић