Планинарско друштво Чичак, Челинац

Планинарски водичи Момир Зубовић и Драган Кузмановић су позвали планинаре да дочекају Ново љето на Клековачи (1962 м/нм).

У петак, 31.12.2010.г.  кренули смо из Б.Луке у 6 сати. На првој паузи смо сачекали Зубу и Драгана у кафани „Влајко“ у Чађавици. Већ нас је било 11 на окупу и то је био коначан број учесника, уз нашег домаћина, Љубомира Глушицу.

На Пасјаку смо скренули ка Клековачи, прошли рампу и стигли до краја асфалта, гдје нас Љубо чекао у једној ловачкој брвнари. Већ смо прешли 1100 метара надморске висине и ваздух је био право освјежење за плућа која су навикла на градске отрове. Комбијем смо савладали већи дио пута до дома који се налази на 1560 м/нм. За нама је стигла и добро натоварена "панда" коју је возио Зуби. На једном дијелу пута су били трагови неке Ладе "ниве", а онда смо кренули кроз нетакнут снијег. Након пола километра се зачуло врло чудно шиштање испод комбија. Зауставили смо се и видјели комплетан ауспух како се вуче иза возила. Одломили смо га рукама, убацили у комби и наставили вожњу. У дому смо наложили ватру и започели сјецкање поврћа за чорбу. Убрзо је кренула и пјесма која је обиљежила сва три дана на Клеки. Љубо је укључио неки стари „транзистор“ са којег су се чуле мелодије које је Чак Бери свирао на Вудстоку. Просторија за плес је названа дискоклека. Око пола десет смо кренули на успон. Након два сата пјешачења смо били на врху Велике Клековаче ( 1962 м/нм). Временски услови су били повољни за пјешачење. Вјетар није био јак, али ипак нисмо издржали више од пола сата на врху планине. Тачно у поноћ смо наздравили Новој години на највишем врху западног дијела Српске. Вратили смо се у дом око два сата. Дискоклека је радила до 6 сати ујутро. Хит вечери је била пјесма „Али памтим још“. Највећа објективна опасност у дискоклеци је била „сњежна лавина“. За неупућене, то је дволитра Лав пива, охлађена у снијегу.

1. јануара 2011.г. око подне, жртвама сњежне лавине, уприличен је мамуријални успон на Малу Клековачу. Вријеме је било сунчано, дувао је слаб вјетар, а висина снијега је била испод кољена. Са врха Мале Клеке (1761 м/нм) смо имали красан поглед на Осјеченицу, Пљешевицу, Шатор, Голију, Луњевачу, Динару, Троглав, Цинцар, Виторог, Козару, Грмеч, Мањачу...

Вратили смо се у дискоклеку и славили друго вече Нове Године у сјајном расположењу. Један од најрасположенијих учесника ове прославе био је Момир Зубовић, који је изјавио да је „патриархално одгођен“. Од Нове године је престао да конзумира алкохол. Прешао је на „Баварију“ на којој пише 0,00% и постао безалкохоличар.

У недељу смо средили дом и кренули кући. Неколко планинарки је изразило жељу да дођу чим мало угрије, да ураде генерално сређивање дома. Једна је чак заборавила улошке од ципела, да има разлог да се што прије врати на Клеку. Овако квалитетно дружење, сигурно неће брзо изблиједити у сјећању. Наредна прослава је најављена за Српску Нову годину на планини Тари. http://www.pdcicak.rs.ba/content/view/282/1/

 

                                                                                                  Водич излета и похода МБ015

                                                                                                            Драган Кузмановић