|
Недеља, 05.12.2010.год. Извјештај:
Претходних дана вријеме у Бањалуци било је прилично лоше, кишовито али weather.com није погријешио, дан је био измишљен за “шетњу” на Виторог. Кренувши недовољно рано, у 6.30 из Бања Луке, у 08:30 смо тек били спремни за полазак из Шеменоваца, села на ободу Купрешког поља. Екипа: Јелена, Жељка, Мишо, Зоран и Петар, те пријатељи из Јаца, Нана, Жељо и Рафо, са којима смо се нашли у Шипову. Док смо се угријали ходајући, наилазимо на блатњаве путеве за сјечу шуме, који и не обећавају неку идилу. Стаје Nissan Patrol, момци може ракија?- може! Јесте ли виђели неког ћуку успут? И тако, обична ловачка прича…но, да се вратимо на пут, блато је убрзо нестало, суви, чисти снијег, 30ак цм, они мало тежи су пропадали, али ништа напорно није било ходати овом прелијепом планином, са отвореним погледом на,између осталог,и Велики Виторог који се чинио тако далеко, а и био је…одсјај сунца прави некакве шљокице на снијегу, мало нестварно све изгледа али чињеница да су испод можда мине и те како је стварна. Пуно се ходало, мало се причало, ту и тамо нека пауза за воду или чоколадицу из Јајца, убрзо нам се придружује и горе поменути бијели, чупави ћуко, касније назван Шћуко, и остаје у екипи. Око 14:30 стижемо на врх, на висини од 1907мнм, температура 10 испод нуле, вјетар шиба, пробија кости, лице се и леди и пржи од сунца, али све то пада у други план када бациш поглед око себе, у даљини Враница, Влашић, Чемерница, Клековача,….пар фоткица и идемо назад, пратимо трагове у снијегу, ноћ пада, али ништа страшно, пале се батерије и настављамо даље, ходамо и ходамо, 4 сата касније и даље ходамо (чисто да објасним опаску “недовољно рано” са почетка приче), све у свему, фантастично проведена једна недеља, завршена је чајем од камилице у ресторану “Ладна вода” и повратком кући.
Јелена Предић |
