Планинарско друштво Чичак, Челинац

П.Д.Чичак традиционално организује ову акцију од 2006. године. Временски услови се много разликују од једне до друге године. Прве 3 године смо успјели изаћи на сами врх Маглића у прекрасним зимским условима, а прошла и ова година су донијеле веома неповољно вријеме за планинарење. Прошле године смо стигли до Царева Дола, а ове године је ситуација била зрела за отказивање акције. Падао је снијег 7 дана за редом прије акције, а онда је почела југовина и киша. Огромне количине воде су се слијевале са планина у ријечна корита која нису могла да приме сву воду, те су поплавили многи градови у БиХ и околини. 

Комбијем смо стигли до скретања за Пријевор у следећем саставу: Данка Гајић, Жељко Благојевић-Чаки, Драган Кузмановић-Чики, Вукосав Росић, Момир Зубовић, Ранко Бијелић и Ранко Вранић. Падала је јака киша. Висина снијега је била око 40 цм. На површини је још и личио на снијег, а у дубини се претварао у воду. Кад неко направи пар корака, иза њега остану бунарчићи пуни воде. На неким мјестима смо упадали изнад кољена у тај водени снијег, па нам се вода уливала у гојзерице. Неки планинари нису ставили велику пластичну врећу у ранац, тако да су им биле мокре и ствари које су требале бити суве кад стигнемо на језеро. Смочиле су им се и вреће за спавање. Киша је неумољиво падала, а појачавао се и вјетар. Имали смо информацију да је Суха Језерина пуна воде и да су мале шансе да прођемо ка Трновачком језеру. У оваквим околностима и највећи заљубљеници попут Зубе и Чакија су изгубили вољу да наставе кретање. Вратили су групу ка комбију. Отишли смо у планинарски дом „Забрана“ и сушили се 2 дана.

Вече у дому је протекла мирно, а и ноћ би тако прошла да нису дошла на пиће три момка због чијег је понашања на крају интервенисала полиција.

У четвртак смо имали праву фешту у дому уз клавијатуру, гитару и младу пјевачицу. Музика није стала до јутра.

У петак смо напустили Фочу. Све путне комуникације су биле затворене због поплаве, осим овог правца којим смо ишли ка Острогу. У манастиру смо вечерали и преспавали. У суботу смо након молитве послушали ријечи владике Јована везане за поплаву: „не бојте се, ово је само опомена...“

Око подне смо кренули ка Требињу. Исплавила је и Зета и Требишњица. Око Никшића само вире кровови из воде. Посјетили смо Херцеховачку Грачаницу, купили мед и продужили ка Бањалуци. Стигли смо око поноћи. Учесници акције су били задовољни упркос препрекама и проблемима који су нас пратили на путовању. 

                                                                                                Водич излета и похода МБ015

                                                                                                        Драган Кузмановић