Планинарско друштво Чичак, Челинац

Кренули смо из Бањалуке у уторак, 20.07.2010..г. око 18. часова. У сриједу ујутро смо се нашли на паркингу код Лукнерхаус(1950 м/нм) у Тиролу. Препаковали смо ствари и кренули са великим ранчевима до планинарског дома Штудлхуте (2801 м/нм). На овом успону појавили су се први проблеми јер је један планинар већ показао малаксалост и једва дошао до дома. Након одмора изашли смо на глечер на 3000 (м/нм) и демонстрирали рад са цепинима и дерезама. Заустављање цепином на глечеру објаснио је наш искусни водич, Младен Лукић. Ова вјежба је била корисна колико због знања, толико и због аклиматизације пред сутрашњи успон на врх. Након 2 сата смо се вратили у дом и преноћили. Устали смо у 3 сата и кренули ка следећем дому. Ту су већ остала 3 планинара који нису били спремни за наставак акције. До дома Адлерсруе (3454м/нм) смо стигли до 8 сати и направили паузу. Вођа успона је одржао састанак водича и подијелио задатке. Дао је прилику млађим водичима да покажу своје способности. Најспремнији водичи, Прпош и Лукић, су добили најодговорнији задатак: да поставе ужад до самог врха. Водичи су распоређени у равномјерне навезе т.ј. формиране су групе, 6 до 7 планинара. У првом дијелу успона смо прешли преко глечера, користећи дерезе и цепине. Температура је била релативно висока, топио се снијег и вода се сливала у долину. Након успона на врх глечера, оставили смо цепине и дерезе испод стијене и наставили кретање користећи ужад, жимаре, карабинере, прусике и осмице. Неизоставан дио опреме је свакако био и фотоапарат, без којег би били хендикепирани и остављени без главног свједока наше авантуре. Гросглокнер је фантастичан врх, идеалан за припреме планинара и алпиниста који се припремају за највеће свјетске подвиге. Технички је веома захтјеван и садржајан, и веома дуго трају компликоване ситуације, смјењују се једна за другом, тако да сатима наилазите на нове узбудљиве тренутке. Најтежи дијелови успона се налазе у двије тачке: прелаз са глечера на стијену и прелазак са Малог на Велики Глокнер. У овим тачкама смо користили технике слободног пењања и увидјели важност Цолетових ријечи: „лице према стијени и ослонац у 3 тачке“. Аустријски водичи воде једног или два планинара у навези и веома су се чудили кад су видјели бројност наше групе. Говорили су да смо луди, али ја нисам имао утисак да су они безбједнији од нас, чак напротив, рекао бих да је наша водичка служба под руководством Душка Блажића покрила све спорне тачке и обезбједила све учеснике, тако да су наши чланови без страха изашли на веома захтјеван врх. Неки планинари су одустали већ на глечеру, неки на стијенама, а неки на Малом Глокнеру, углавном уз образложење да је гужва, не може се проћи, дуго су чекали итд. Тачно је да се стотине људи пењало на врх, и да није било лако проћи, али ипак је око 30 српских планинара изашло на Гросглокнер!! Честитам ПСРС!! Чланови „Чичка“ су показали да се заиста бавимо планинарењем, јер се на врху нашло чак 5 чланова нашег Друштва: Жељка Марјановић, Данка Гајић, Ристо Стјепановић, Војин Копуз и (ја) Драган Кузмановић. Са Клајнглокнера смо се јавили у програм радија РС, у емисију коју је водио Драган Пајић. Повратак у дом је протекао безбједно и узбудљиво. На неким мјестима смо користили спуштање низ стијену на ужету које цури кроз „осмицу“ и трењем успорава наш силазак.