Планинарско друштво Чичак, Челинац

Једна од најљепших планина у Р.Српској са мноштвом извора и поточића на надморској висини од 1600 метара пружа идеалне услове за планинарски камп. Са обе стране Коњског поља су врхови око 2000 м/нм, т.ј. Радовина 1992 м/нм и Љубишња 2238 м/нм. „Од ждријела до ждријела, 77 врела...“ , најјаснији је опис планине Љубишње из народне пјесме.

П.Д.“Зеленгора“ из Фоче организује акцију на овом подручју средином 7. мјесеца, сваке године. Организатори спомињу покојног Арсу, легендарног водича, који је годинама говорио да је ово најљепша планина.

У камп смо стигли у петак, 16. јула око поноћи. На великом простору постављено је мноштво шатора, запаљене логорске ватре, понегдје се чула пјесма. 

У суботу, 17.07.2010.г. смо око 9 сати кренули на врх. Након 2 сата и 40 минута умјереног хода са краћим паузама, стигли смо на Дерњачишта (2238 м/нм), највишу тачку на планини. Успон је био лаган, без икаквих препрека, са прекрасном панорамом. Видјели смо Јахорину, Зеленгору, Маглић, Трескавицу, Сињајевину, Бјеласицу, кањон Драге, али смо се највише дивили великом Дурмитору. Прко врха прелази граница са Црном Гором. Видјели смо црногорска села и градић Пљевља. Уживали смо на врху преко сат времена. По повратку у камп смо дочекани са различитим специјалитетима из котлића, са роштиља и сл. Пиво је охлађено у потоку, тако да нам је само остало да се смјестимо у хладовини борова. Вече су обиљежиле пјесме уз хармонику и гитару. 

У недјељу се Жељко Црногорац попео на Радовину и по повратку нам причао да је горе љепше него на Љубишњи. Кући смо стигли око поноћи, да мало одморимо и препакујемо ствари за експедицију „Алпе 2010“.

                                                                                             Водич излета и похода МБ015

                                                                                                      Драган Кузмановић