Планинарско друштво Чичак, Челинац

20. маја 2007.г. у 8:45 по локалном времену, Петар Пећанац се попео на највиши врх свијета, Монт Еверест ( 8848 м/нм).

ПАОК „Бањалука“ сваке године обиљежава овај датум и тим поводом организује планинарску акцију на подручју Клековаче, која се налази у Петровом родном крају. 

Из Бањалуке смо кренули у суботу 22. маја 2010.г. у 6 сати. Око 9 смо правили паузу у Петровцу, па продужили на Оштрељ. Скренули смо крај Титовог воза и наставили још 17 километара, планинским путем до улаза у маркирану стазу која води на Осјеченицу. На полазној тачки је било 30-ак планинара из следећих друштава: ПАОК „Бањалука“, ПД „Чичак“ из Челинца и ПЕД „Видик“ из Мркоњић Града. Најављена киша је таман престала да пада, а магла се још није разишла. Кретали смо се по мокрој и влажној шуми, уз слабу видљивост, и повремено дување вјетра, који је рушио капљице са букових грана. Из шуме смо изашли након сат времена, нашли се на планинској голети и одлучили да се крећемо захтјевнијом и атртактивнијом стазом, преко мокрих стијена, према врху планине. Групу су водила три планинарска водича: Душко Блажић, Предраг Ћоћкало и (ја) Драган Кузмановић. Процијенили смо да су сви учесници способни да се безбиједно пењу овим смјером, поставили уже на најтежем дијелу и успјешно извели цијелу групу на врх Осјеченице (1796м/нм). Видљивост је још увијек била слаба, чак и за групно фотографисање, али је ведрина планинарског расположења најављивала сунчане тренутке. Силазак до возила је изведен кроз мање стрму стазу, која омогућава и лагано трчкарање кроз патуљасту клеку. У завјетрини смо наплавили паузу да нешто презалогајимо. Кад смо ушли у шуму, планинари су се својски прихватили брања сријемуше – дивљег лука (Allium ursinum), којег је било у изобиљу.

Сјели смо у возила око 16 часова и возили се још два сата, до планинарског дома на Клековачи. Дочекао нас је домар Љубо и неколко младића из ПД“Јаворије“ из Дрвара. Ово друштво је и власник овог прелијепог објекта. Након кратког задржавања у дому планинари су кренули на успон на Велику Клековачу (1961м/нм), свјесни да се враћају са батеријама, по киши која је наилазила у снажним таласима. Дио екипе је остао у дому да спрема чорбу која је у оваквим условима пожељнија него иначе. Успон је успјешно изведен, учесници су се пресвукли, вечерали и започели представљање видео материјала са првог успона на Монт Еверест. Имали смо прилику да чујемо причу о успјесима Петра Пећанца и да видимо оригиналне снимке које је Петар својеручно направио на „Крову свијета“. 

Да неби било све дивно и красно, побринуо се наш стари пријатељ Никола Чегар, члан планинарског друштва „Телеком-Поштар“ из Бањалуке, који је довео двојицу колега који су својим личним примјером показали како не треба да се понаша један учесник планинарске акције. Планинари су стрпљиво поднијели ово недолично понашање.

У недјељу смо се пробудили у зору и уживали у красном планинском јутру Тројичиног дана. Утом су стигли и планинари из ПД“Клековача“ из Приједора, који су нам се придружили на успону на најљепши дио планине: Малу Клековачу (1761 м/нм). Око подне смо се сликали на врху. Јутарњу облачност је очистио снажан вјетар, тако да смо се кретали по сунчаном времену и видјели савршене приодне љепоте Мале Клековаче. Са врха смо гледали Осјеченицу, Пљешевицу, Шатор, Голију, Луњевачу, Динару, Троглав, Цинцар, Виторог, Козару, Грмеч и Мањачу. У повратку смо се кретали веома споро, са дугим паузама, јер смо закључили да треба искористити сваки тренутак за упијање утисака из нетакнуте природе.

Вратили смо се у дом на ручак и око 16 часова се поздравили се са „Паочанима“. Акција је практично била завршена, али не за све! Екипа која је претходно вече спремала чорбу је ипак одлучила да изађе на Велику Клековачу (1961м/нм) која је најдоминантнији врх у западном дијелу Српске, а на сјеверу нема вишег врха до Триглава.

Кући смо стигли прије поноћи, да се припремимо за посао, јер је ове године Духовски понедјељак радни дан у Српској.

                                                                                                     Водич излета и похода МБ015

                                                                                                               Драган Кузмановић