Планинарско друштво Чичак, Челинац

Умјерене планинарске акције П.Д.“Чичак“ морале су бити допуњене једном захтјевнијом пјешачком туром на којој су планинари доживјели љепоте и суровости, убрзану смјену годишњих доба, сунце, вјетар, снијег, лед, грмљавину и кишу у једном дану.

У суботу, 4. априла 2009.г., испред планинарског дома „Луња Глава“ у Шипову, окупила се група од 20-ак планинара спремних да крену на успон  на Смиљевац(1647м).

У најави акције смо рекли свим планинарима да временска прогноза за Шипово каже да ће цијели дан падати јака киша, те да у околини Шипова, посебно у планинском дијелу можемо очекивати само јачу кишу и временске непогоде. На стазу су кренули они планинари који су одлучили да се суоче са препрекама и да их превазиђу. Поред кише и невремена, најавили смо и 8 сати пјешачења, и 800 метара висинске разлике, и све то није спријечило упорне планинаре да изађу на Смиљевац, један од врхова на масиву Виторога. Вођење ове акције на терену није било баш једноставно урадити, међутим, водичка служба ПСРС је још једном показала спремност за одговорно обављање постављених задатака. Акцију су водили планинарски водичи Душан Вулета и Драган Кузмановић, а у групи на успону су учествовали планинари из следећих друштава:

П.Д.“Виторог“ из Шипова ( домаћин ), П.Д.“Пеција“ из Козарске Дубице, П.Д.“Поштар“ из Б.Луке и организатор акције П.Д.“Чичак“ из Челинца.

За орјентацију на планини користили смо помоћ искусног ловца Мирка Јовића, који је ишао на челу колоне, и све нас одушевио једноставношћу и лакоћом кретања, без икакве опреме, без ранца, са малом сјекиром у руци и људским стрпљењем и разумјевањем за почетнике који се много спорије и теже крећу по неприступачном терену. Пратили смо, наравно, и топографску карту у размјери    1:25 000 и планинарске маркације, а два млада момка из П.Д.“Виторог“ су носили бијели и црвени лак и постављали нове ознаке и путоказе на погодним мјестима.

Испред дома смо кренули око 10.30., и након 15 минута дошли до једног богатог извора, гдје смо насули воду и формирали колону. Неколико старијих планинара су одлучили да обиђу једну краћу релацију, тако да су се након 4 сата пјешачења вратили у дом да помогну у припреми вечере за цијелу групу. У првом дијелу стаза је била влажна, а око 1200 м/нм смо наишли на снијег. На завршном дијелу успона дебљина снијега је била преко метра. На неким мјестима смо пропадали до кољена, а опасност су представљала мјеста на којим испод снијега има ситног растиња, тако да нога неочекивано пропадне у рупу. На врху смо били око 15 сати. Направили смо паузу за ручак, али врло брзо смо морали кренути даље јер су почеле падавине, грмљавина и вјетар. Силазили смо низ стрмији дио Смиљевца, ноге су у сваком кораку пропадале до препона, а ледене куглице величине грашка су прштале по кори снијега и по нашим кабаницама. Након сат времена сишли смо у завјетрину, а падавине су изгубиле интензитет. Зауставили смо колону да сачекамо зачеље које је успорило јер је један планинар имао болове у кољену. Стајали смо 15 минута и већ је дошло до потхлађивања, тако да смо морали подјелити се у двије групе. До дома смо стигли прије мрака.

Обукли смо суву одјећу и обућу и смјестили се у дому у којем нас је чекала наложена ватра и планинарски котлић, у којем се крчкао пасуљ са поврћем и гљивама, а за оне који не посте ускршњи пост, припремљене су и печене кобасице. Послије вечере се чула само пјесма и звуци гитаре коју је лијевом руком свирао Вукосав Росић.

У недјељу смо у 9 сати стигли на почетак службе у манастир Глоговац. Око 10 сати стигао је аутобус из Бањалуке са групом поклоника која је најавила посјету манастиру. Након литургије одслужена је посебна молитва, на којој су сви присутни држали упаљене свијеће и учествовали у помену упокојеног оца Григорија, који је служио у Глоговцу и уживао велико поштовање.

Око подне смо стигли на слапове Јања који су у овом прољетном периоду веома снажни и лијепи. Отишли смо на Јањске Отоке и фотографисали многобројне аде, острвца, воденице, водопаде и бројне облике којима и не знамо име. Ту су нам се придружили и руководиоци ПСРС, предсједник, секретар и предсједник Вијећа части. Кажу да ће ПСРС посебну пажњу посветити планинарско-туристичкој акцији, заказаној за крај августа, која ће обухватити Олимп, Метеоре, Мусалу итд.

На овој акцији се нашло и неколико нових планинара. Бранка Милић је први пут кренула на планинарење и повела са собом двоје тинејџера, кћерку и сина. Заједно су савладали успон на Смиљевац и веома добро поднијели напор и препреке. У повратку Бранка каже: „Успјех је упознати дјецу, гледати како реагују у одређеним ситуацијама, и на крају пустити их да сами доносе одлуке, и што је најважније да схвате да ЖИВОТ ЈЕ БОРБА!!“

У Бањалуку смо стигли око 17 сати и најавили одлазак у Перућицу 11. априла.

                                                                                                            Драган Кузмановић